Удруживање органских и техничких мотива у сликарству Бошка Атанацковића одраз је двоструког личног професионалног ангажмана, ваздухопловног инжењера и дипломираног сликара. Њему су као полазиште од најранијих дана служиле геометријске структуре најчешће изведене из секвенцијалних модуларних цитата примењиваних у структуралној анализи авионских конструкција. Настајали пратећи циклуси скица, цртежа и слика је, с друге стране, утицао на коначни изглед његових инжењеријских конструкција са практичном наменом као и независних објеката-скулптура. Рад на пројекту беспилотне летелице "Вилин коњиц", започет 2003. и завршен 2012., такође је протекао у знаку дубоког прожимања конструкторског и сликарског ауторовог хабитуса, који је у целини произвео оригиналан сликарски стилски хибрид, драгоцене и у овом контексту посебно изненађујуће раскошне сензуалности.

Проф. др Љубомир Глигоријевић

Бошко Атанацковић је рођен 1940. у Београду. 1969. године дипломирао је на Машинском факултету у Београду, а 1972. на Факултету ликовних уметности у Београду (сликарски смер), у класи проф. Љубице Сокић.
Од 1970. до 2005. год. радио је у Ваздухопловнотехничком институту у Београду на пословима Структуралне механике и Прорачуна чврстоће ваздухопловних конструкција. Испред Института је учествовао на 16 домаћих и међународних скупова из Нацртне геометрије, Аналитичке геометрије, Информатике, Опште механике... 
Члан УЛУС-а постао је 1976. године. До сада је имао 34 самосталне изложбе у земљи и иностранству. (Француска, Швајцарска), и учествовао je на преко 200 групних изложби у земљи и Панами, Куби, САД, Француској, Шпанији, Белгији, Енглеској и Италији.
Добио је награду "Златно длето" за скулптуру "Стуб са две гране" на Пролећној изложби УЛУС-а за 2009. год. и друге награде за скулптуру, керамику и инжењерске пројекте.